Прецењена Америка, или: како мирише јасмин?

У Тунису је почело, а не зна се где ће стати. Нити - на шта ће изаћи.

Нико нема контролу над ситуацијом. Понајмање Америка.

Збуњени коментари неких уредника америчких медија, у стилу да би `ипак требало подржати демократизацију` - конкретно Туниса, а и читавог арапског света - показују да ни они, чувени амерички `слободни медији`, још немају инструкције - нису брифинговани! - у ком правцу да усмере своју безочну пропаганду.

С друге стране, баба Клинтонова промсрси нешто у стилу да и даље подржава Мубарака - коме иначе јасмин под прозором мирише - а у исто време се нада да ће се и захтеви демонстраната у некој мери уважити? Као да би то могло. Па они демонстрирају да га отерају, а не да га улепшају!

Најсмешнији су ипак разноразни верници америчке доминације, каквих је - изгледа - у понизној Србији понајвише. Њима је, веле, све јасно: то Америка (и Енглеска) и њена Ција (и Ми6) организују нешто, некакву контра-контра-револуцију, што ми обични смртници не можемо ни да докучимо, ни да схватимо, све док Они - Господари Света - не заврше посао. А можда ни тад. Нећемо схватити. Но ће морати ЦНН да нам објасни шта је било...

Такав ропски став, спрам Америке и њене неупитне моћи, олакшава посао припростим краварима (кау-бој-има) бар 50%. Јер, ето, Они све могу, само Они могу да наручују - изводе револуционарне радове са обавезним проамеричким смислом, као што беше онај срамни петооктобарски Велики Српски Јуриш У Издају.

Е па - ствари не стоје баш тако. Односно, стоје посве супротно. Америка нема појма шта се збива у Египту. Нити шта ће бити после. Да ли нека нова талибанија, или нешто слично, али свакако нешто ван контроле. Кад попадају амерички пиони диљем Северне Африке, а и шире.

Кажу, враћа се се хитно и онај Ел Барадеј, америчко-енглеска вашка египатског порекла, што је, као шеф наводно независне Агенције за атомску енергију из Беча мудро ћутао и значајно мрсомудио, а све у циљу да набеди Ирак да се нуклеарно наоружава... - те на основу таквих подметачина дивљи каубоји разорише Багдад, атомске бомбе не нађоше, али - ко те пита. Овај свет се и пре и после тога заснивао на лажи и цинизму. Упореди причу о ономе што је наводно умро па се наводно диг`о. И у тај идиотлук верују милиони, па што не би и у америчку пропаганду. Глупост нема границе, давно речено...

Дакле, збуњена Америка покушава да каналише протест, да убаци свог роба, Ел Барадеја, не би ли поновно зауларила Египат. Да ли ће успети? Нешто сумњам. Нек` се припази дотични Барадеј, знају Арапи какву је подлу улогу у уништавању Ирака одиграо.

Уосталом, живи били па видели. А јасмин, мирише ли - мирише...

Свети Сава није био просветитељ. Но је то био Доситеј.

Комплекс малог народа Срби испољавају на мнооого начина. Јeдан од тих начина је и `преоптерећење` оних ретких Срба од мало ширег значаја. Рецимо, Никола Тесла се обрће у гробу к`о вентилатор, јер га свака будала свако мало узима у уста. Али не онако како тај - иначе несрећни - човек заслужује. Но се уплету разни митомани, теоретичари завера и слични живописни ликови. Те приписују даровитом електро-проналазачу разноразна чудеса, наводна тајна оружја и томе слично.

И са Растком Немањићем је иста мука. Свака чука, сваки извор, свака вештина и свака - школа?! - дело је, је ли, над-човека Растка.

Прво и прво, Св. Сава нема ама баш никакве заслуге за српско школство. Односно, његов је значај занемарљив ван - Цркве. Зна се његово: осамосталио је СПЦ и постао њен први архиепископ. Уз жестоко противљење матичне - грчке цркве. Но српска је држава оног времена била довољно снажна да, што милом што силом (а подржано и сувим златом) ту стечену аутокефалност подржи и одржи.

Нешто друкчији развој догађаја уследио је кад је моћни Душан подигао СПЦ у ранг патријаршије. Грци су бацили анатему  и на Душана и на СПЦ. Анатема је тешком муком скинута, у време пред сам Косовски бој. Кажу да је Лазара скидање анатеме цариградског патријарха поприлично коштало. У чврстој валути.

Е сад - шта ће нама `Свети Сава школска слава` у наводно секуларној држави Србији?! Светковина очигледно верског садржаја, сасве размахнутим поповима који се трпају и где треба и где не треба. А некакво мизерно образложење - и немушто покриће за непотребну клерикализацију српског школства - налази се у наводној просветитељској улози првог архиепископа?!

Да се разумемо: нити је Сава оснивао школе, нити је на било који начин порадио на општем просвећењу свог народа. Он је искључиво делао у крилу Цркве, и његове су заслуге у превођењу са грчког и састављању по грчким узорима - искључиво црквених, верских текстова. И то је то.

А ако нам је до просветитељства - ено нам човека који јесте неоспорно био просветитељ, у правом смислу. Доситеј се звао, и сви знају за њега. Па изволите, школовани људи, пронађите пригодан датум из живота и деловања поменутог Обрадовића, те то прогласите за Дан српских школа или како већ.

Овако како иде - та непотребна клерикализација, то српско неподношљиво претеривање (одједном су - као - сви верници, а цркве зврје празне? - глупости, бре!) може само да доведе до врло ружних последица. Једна се већ догађа - верски лидери неправославних конфесија већ позивају своју паству да бојкотује `школску славу`. Оправдано, рекао бих.

А шта ће после бити? Па, ако ови који се већ изјашњавају против наметања Светог Саве свим ђацима у Србији - ако дакле буду мало радикалнији у својој побуни, очас-посла ће нека европска инстанца (од које се, и кад је најбезначајнија, нашим диктаторима тресу гаће) донети `неповољан закључак` о стању верских слобода у Земљи Без Граница. Те ћемо Светог Саву избацивати из наших школа под европским притиском. А европа нема алтернативу. Нема. Нема. Нема. Понављајте до хипнозе: нема...

Наравоучение: српски просветитељ се зове Доситеј Обрадовић. Е сад - Црква њега не воле (чисто сумњам, чисто сумњам...) Зато што се распопио. А и распопио се управо зато да би - био просветитељ. Код њега је то доследно.

Драги ђаци, срећан вам Дан српског школства (или: просвете, или: секуларизма, или:...), а тај датум ће вам тек одредити. Наћи ће се нешто из житија великог Доситеја...

`Деца његове девојке` и венчања у цркви: императив времена!

О темпора, о морес!

Ене гу вест, вриштећа, на насловници београдског тиска:

PRESS: Srpski državljanin na smrt pretukao sina svoje devojke

Зашто `београдски тисак`? Зато што се вика Press. Добро.

А шта саопштава новинар оваковом насловницом? Каже да је нека будала (време будала, види наслов блога, да се не заборавиш!) `претукао сина своје девојке`.

Е - свашта. Овамо - девојка, али - има сина. У даљем тексту се види да има и ћерку. Али опет - девојка. Чудо невиђено.

Да није безгрешно зачеће, Бог-те, изгледа да нам је ова изненадна клерикализација - после педесет година мрске комунистичке власти, а познато је да су мрски комунисти свако безгрешно зачеће третирали као обичну превару - изгледа, кажем, да је неко прогласио рехабилитацију безгрешног зачећа, те данас већина `девојака`, нарочито оних које се мувају с `контроверзним бизнисменима` - имају децу.

Јес, добро сте чули. Девојке имају синове и кћери. Богородица више није никакав изнимак. Ако вам мањка доказ за овако екстремну тврдњу, наћи ћете га, очас посла, у београдском тиску...

Али - чудо једно како управо такве девојке, благо `оптерећене` децом, просто обожавају венчање у цркви! То је сан скоро сваке такве `девојке` и њеног, обично постаријег `дечка` (а `дечко` је најчешће уредно разведен, сас децу или без - неважно).

Прочитајте, онако - овлаш, идиотске срцепаратељне извештаје са црквених венчања богатих и славних. Тешко да ћете наћи чист случај: момак (дакле, не распуштеник) и девојка (а не распуштеница или удовица) венчавају се у цркви. Но је обавезно бар једно од то двоје - мал`ко, да извинете, фалично. Ил` је девојка сас децу, или момак има два брака иза себе.

Али воле венчање у цркви - па то ти је!

Много интересантно време, жи` ми ти.