ВикиЛикс, или: жвака за лудака

Ето, процурЕло. Кажу. И то не мал`ко - но на `иљаде докумената. Директно из америчких тајних (?! - оно, као) архива, па - трас! - право на ИнтерНет. Голо - голцијато, све се види...

И - шта смо сазнали? - Ништа.

Ко је како прошао? Изузимајући `изабрани народ Израиља` ( који није случајно изабран, лично је то Бог бирао, Бог-те!) - сви су ружни, прљави, зли, а највише воле да о онима другима трачаре како су... - ружни, прљави и зли. Очекивано. То смо знали и пре ВикиЛикса.

Но, има ли шта ново? Наравно - нема.
Има ли, примерице, неки састанак на коме је одлучено да се разбуца почивша СФРЈ? Јок.
Или - кад је и ко одлучио да се иде на Ирак? Или - кад је смишљена прича о `оружју за масовно уништење`? Које, нота бене, у Ираку није пронађено...
Или - кад је и ко одлучио да се повећа производња опојних дрога у Авганистану, под америчком управом? Кажу да је тренутно већа за једно три`ес посто но `за вакта` муџахединског?!
Или - како је смишљена представа са `првим црним председником Америке`, а да при том дечко уопште није црн, но бар 50% бео? Мелез, дакле.

Последице? Какве су последице Великог Цурења? ВикиЛикса?

Никакве. Нема ги.

Само ће се глупа маса (`пучина грдна`, што рече један наш из једне наше бивше земље, а која више није наша, но је више, онако, латинска) - неко време ложити на неке трачеве, пажљиво пробране у Ленглију, и пажљиво пласиране преко Њиховог Човека. Који ће још и да заради које милионче на  својој - аутобиографији?! Шта мислите, би ли дотични имао времена за опроштајну поруку од пет речи, да је којим случајем истински `државни непријатељ` водеће светске демократије? А не за писање аутобиографије...

И тако. Време будала. Траје. И не види му се крај.

Помрачење Месеца. Да ли само њега?

Било, кажу, помрачење.

Објавиле све новине. Дана 20.12.2010, написали да ће бити `потпуно помрачење Месеца у ноћи између понедељка и уторка`. Добро.

Али новинари, те `универзалне незналице` (јел` могу мало да појачам исказ?- ти свеопшти идиоти...) - не рекоше кључна обавештења: где и кад? Где ће се и кад ће се феномен видети? Него од-прилике: у раним јутарњим сатима 21.12, бла-бла... - а видеће се из Европе, Исланда, Гренланда и Северне Америке. Тако.

Пробам да сазнам - ка`ће. Испостави се да спектакл почиње негде око пола-седам ујутро, `UT` (универзално време). Добро. Укачим да је ово `универзално` мање-више лондонско време (по Гриничу), што ће рећи да ће код нас већ да - сване?! Тако некако. А теоријски је немогуће да су на небу - у исто време - Сунце и Помрачени Месец! Пошто Сунце и Помрачени Месец морају бити на 180 степени `виз-а-ви`, оћу рећи једно супротив другога. Дакле, ништа. Помрачење почиње кад код нас свиће, те је глупо чекати, ништа се неће видети.

Али новинари, ти морони, игноранти, слаби ђаци што су бегали од математику (и остали предмети за који се тражи мозак) те по том кључу заглавили у новине - немајући, дакле, мозга (нота бене, понегде у свету се и од новинари захтева да имају зрно соли, овде - ич!) - пренели су са неког светског сајта информацију о помрачењу. У тој информацији је писало да ће се помрачење видети и `из Европе`. Које црне Европе - видело се, евентуално, из Ирске и са Исланда - али треба ипак имати мало мозга па `укачити` да се, на основу објављених података, посматрачи из Србије неће `овајдити`. Па је тако и требало написати. Биће, даклем, тотално помрачење које се, нажалост, из наших крајева неће моћи пратити.


И тако. Прође `еклипса`. У домаће новине - више ни реч. Ма колико невероватно, има места претпоставци да су домаћи новинари схватили колике су будале. Те спретно оћуташе. Помрачење које се није ни видело.

Поука: од свих кретена, најжешћи су новинари. И најопаснији. Припазите се!

За рехабилитацију српских баба!

Остаће мистерија како се то збило.

И како је уопште почело?

Одједном, испада да нико није имао бабу. Сви су имали баку?!

Присећам се како је почело. Из неког разлога београдским шмизлама је постало блам да признају да су имале некакву тамо бабу. Класичну, ординарну српску бабу. Без које би детињство било много сиромашније, безвезније, ружније. Ја сам, рецимо, као сваки нормалан тип свог времена (и простора - као сељак по рођењу и опредељењу) имао чак две бабе. Више нисам ни могао. А ни мање. Него две. Бабе. Нормално.

Али - то сам ја, обичан сељак. Ови градски (прво шмизле београдске, па за њима и остали урбани) - нико нема бабу, Бог-те! Него искључиво баку.

Али је интересантно да  `ликови`  (позајмица од сина-ми) и даље имају деде. Из неког исто тако необјашњивог разлога. Као што је необјашњиво зашто су бабе непожељне, те одбачене - остаће необјашњиво зашто су деде О.К.

Дакле, неким чудом деде су О.К. Па - консеквентно - имамо баке и деде?!

Па не иде, драга дечиња... Бабе иду барабар сас деде, а баке - са деке. Даклем, ако ти је баш толики блам што имаш - или си имао-ла (непотребно прецртати) бабу, онда мораш да откачиш и деду. А не овако. Сироте бабе, баш су дискриминисане. Срећом нису ни чуле за ту грозну реч. Али јесу. Дискриминисане, на ужасан и нељудски начин.

Да не разглабамо.  Приметили сте и сами? Знам да јесте. Или и ви упражњавате новоговор: моја бака...

Зато: ургирам да се под хитно рехабилитују бабе!

Бабе нису ништа криве!

За рехабилитацију старих добрих српских баба! А против идиотлука. Велеградских шмизли и феминизираних (алтернативних?) мушкараца.

Практична поука: ко год вам каже да је имао баку - сврстајте га у гејеве. Те му опростите, таква су времена.

Ако ли је па женско - немојте јој опростити...