недеља, 27. март 2011.

Барак, тај мали прљави копилан...

Сви амерички председници после Другодг светског рата јесу ратни злочинци. Рече једном Ноам Чомски.

(Чомском се може. Јеврејин је. А у крајњој инстанци, коначна порука његове `виспрене критичности` је безнадежно - фаталистичка: да, господо, Америка је велесила зла и неправде, али од ње одбране нема, те се лепо повинујте, пре него што вас избомбардујемо...)

Но, пустимо Чомског, он је само још један шраф у лукаво постављеном систему наводне `критичке свести` наводно `демократског Запада`. Обратимо пажњу на прљавог преваранта именом: Барак Обама.

Колико се само емоција потрошило, од стране сиротих потомака берача памука и осталих офарбаних житеља Земље Могућности, а и поголемог броја - иначе белих, дакле бојом не-хендикепираних - либерала, пацифиста и осталих наивчина...

Јер, ето, изабран је он, потомак тих робова, први афроамериканац - председник, бла-бла, трућ-трућ.

Све је лаж. Нарочито у случају горепоменутог Барака. (А `барак` је иначе реч позната и нама, као врста паса, `босански барак` - наводно именована по неком турском османском војсковођи - освајачу Босне.)

Лаж је - не експлицитна, али `подразумевана` лаж - да тај мали копилан има икакве везе са берачима памука. Мајка му је нека белкиња, наводно антрополог, жена која је врло савесно вршила антрополошка истраживања, те се, у циљу што детаљнијег упознавања других раса, парила и са Црнцима из Африка, и са жутаћима из Индонезије, а ни искуства са белцима јој није фалило. Деца цвећа, сетите се...

И тако. Мали прљави мелез, талентовани лажов, интелигентан таман довољно да без замуцкивања изговори карактеристичне простопроширене реченице сасвим довољне за успешну политичку каријеру у Земљи Кича и Неукуса, постављен је (поставило га?) на - наводно - челно место светске политике?! Мад је и то лаж. Знамо да дечко без педигреа не одлучује ни о чему. Него само издекламује пред камерама оно што треба. И готово.

И дадоше, том малом прљавом лажову, неки старији лажови, ни мање ни више него - Нобела за мир?! Ваљда на основу обећања. Да ће окончати она два рата.

Дечко је у међувремену започео и трећи. Она два, нарафски, није завршио. Но је повећао број керова рата ( а шта је амерички војник до пас рата? од Кореје, Вијетнама, ..., до Ирака и Либије) за неких 50% у Ираку.  Афганистан се више и не рачуна. Тамо каубоји гаје мак, да би имали контролу и над том стратешком сировином...

Закључак? на Западу ништа ново. Још један председник - ратни злочинац. Уз саслужење оног малог Маџара. Саркози ли беше?

уторак, 15. март 2011.

Гадафи, срећниче!

Пуковник је дете среће. Ако. Заслужио је.

Таман кад су се Амери и њихови сателити узврпољили да поново потегну (сврби их, по обичају, прст на обарачу) - десило се. Катаклизма. Јапан у хаосу. (Нови Зеланд ономад - нек се спреми Калифорнија...)

У ствари, јапански јад је добро дошао и Америци. Два рата у току - у трећи се не улази, каже њихова доктрина. Плус противљење Русије и Кине. Уосталом, докле ће више та каубојштина да се меша у сваку чорбу? Доста је било - претерало се...

Тако да сада, СиЕнЕн и остали ратни хушкачи наводно немају времена за Либију. Помену само, онако, узгред. Сва пажња је на Јапану.

А Гадафи ради како треба. Одлучно, али без нервозе. Та шачица побуњеника око Бенгазија може слободно да се разиђе, да не чека коначни пораз. Јер нико јој неће притећи у помоћ.

И све се види, баш на том Гадафију - као на кристалној кугли - сав цинизам савременог света.

Амерички званичници изјављују да `Гадафи мора да оде`, `Гадафијева власт је изгубила легитимитет`, бла-бла, трућ-трућ.

Ко су они да дају сертификате о легитимитету?!

Опет, Арапска лига - из неких унутарарапских међусобица - такође мрзи Гадафија. Те и они пледирају за интервенцију. Мизерија. Арапи призивају америчко бомбардовање Либије?! Дабогда им се вратило.

У исто време, ти исти Арапи из Араб-лиге (на челу са Сауди-Арабијом) шаљу трупе у Бахреин, да угуше побуну против локалног краља?! А овамо траже `но-флајт-зону` у интересу либијских побуњеника?!

Чиста скизофренија.

Опет, Француска прекршила све норме нормалног понашања, те признала побуњеничку власт?! - каква глупост.

А нас овде убеђују да Европска Унија има некакву заједничку политику. Чак и секретара за ту њихову заједничку спољну политику.

Имају, да, то им служи за Индијанце. И Србе.

Онај бедни мађарски емигрант САР-ко-зи (нагласак на првом слогу, по мађарски, дакле: не сар-ко-ЗИ, како му тепају необавештени обожаваоци некад важне Државе Француске) цвили и моли Амере да избомбардују ту Либију, као ономад Србију. Ту је и канцерозни Вацлав Хавел, самртна постеља га не спречава да тражи да се `не чека с Гадафијем као што се чекало с Милошевићем...` - црк`о дабогда. Неће дуго - канцер је то, то носи. Надживеће њега Гадафи...

Најзад, приметимо (само да се зна да смо приметили!) да су српски режимски медији такође јако нервозни што Америка оклева с интервенцијом. Знају они како су се попели - те хоће да докажу да из сваке гужве Америка мора да изађе тријумфално, устоличујући проамереичке квислинге свуда на Планети. Мало морген овај пут...

Срећни Пуковник може слободно да настави. Пошто је сва прилика да ће ствари у Либији завршити као на Тјен Ан Мену. А не као пред Савезном Скупштином.

Велики Полицајац је - срећом по Пуковника - овом приликом везан за јаја. Разноразним стегама. Те ће морати да стење и да мирује.

Читава гужва у Арапском Свету завршиће се - надам се - као `дупло голо` по Америку. Проамерички режими - египатски пре свега - попадаће. А Пуковник Гадафи ће опстати.

Баш како је правда. А контра Америке. Оћу речи, контра Неправде...