Барак, тај мали прљави копилан...

Сви амерички председници после Другодг светског рата јесу ратни злочинци. Рече једном Ноам Чомски.

(Чомском се може. Јеврејин је. А у крајњој инстанци, коначна порука његове `виспрене критичности` је безнадежно - фаталистичка: да, господо, Америка је велесила зла и неправде, али од ње одбране нема, те се лепо повинујте, пре него што вас избомбардујемо...)

Но, пустимо Чомског, он је само још један шраф у лукаво постављеном систему наводне `критичке свести` наводно `демократског Запада`. Обратимо пажњу на прљавог преваранта именом: Барак Обама.

Колико се само емоција потрошило, од стране сиротих потомака берача памука и осталих офарбаних житеља Земље Могућности, а и поголемог броја - иначе белих, дакле бојом не-хендикепираних - либерала, пацифиста и осталих наивчина...

Јер, ето, изабран је он, потомак тих робова, први афроамериканац - председник, бла-бла, трућ-трућ.

Све је лаж. Нарочито у случају горепоменутог Барака. (А `барак` је иначе реч позната и нама, као врста паса, `босански барак` - наводно именована по неком турском османском војсковођи - освајачу Босне.)

Лаж је - не експлицитна, али `подразумевана` лаж - да тај мали копилан има икакве везе са берачима памука. Мајка му је нека белкиња, наводно антрополог, жена која је врло савесно вршила антрополошка истраживања, те се, у циљу што детаљнијег упознавања других раса, парила и са Црнцима из Африка, и са жутаћима из Индонезије, а ни искуства са белцима јој није фалило. Деца цвећа, сетите се...

И тако. Мали прљави мелез, талентовани лажов, интелигентан таман довољно да без замуцкивања изговори карактеристичне простопроширене реченице сасвим довољне за успешну политичку каријеру у Земљи Кича и Неукуса, постављен је (поставило га?) на - наводно - челно место светске политике?! Мад је и то лаж. Знамо да дечко без педигреа не одлучује ни о чему. Него само издекламује пред камерама оно што треба. И готово.

И дадоше, том малом прљавом лажову, неки старији лажови, ни мање ни више него - Нобела за мир?! Ваљда на основу обећања. Да ће окончати она два рата.

Дечко је у међувремену започео и трећи. Она два, нарафски, није завршио. Но је повећао број керова рата ( а шта је амерички војник до пас рата? од Кореје, Вијетнама, ..., до Ирака и Либије) за неких 50% у Ираку.  Афганистан се више и не рачуна. Тамо каубоји гаје мак, да би имали контролу и над том стратешком сировином...

Закључак? на Западу ништа ново. Још један председник - ратни злочинац. Уз саслужење оног малог Маџара. Саркози ли беше?

Гадафи, срећниче!

Пуковник је дете среће. Ако. Заслужио је.

Таман кад су се Амери и њихови сателити узврпољили да поново потегну (сврби их, по обичају, прст на обарачу) - десило се. Катаклизма. Јапан у хаосу. (Нови Зеланд ономад - нек се спреми Калифорнија...)

У ствари, јапански јад је добро дошао и Америци. Два рата у току - у трећи се не улази, каже њихова доктрина. Плус противљење Русије и Кине. Уосталом, докле ће више та каубојштина да се меша у сваку чорбу? Доста је било - претерало се...

Тако да сада, СиЕнЕн и остали ратни хушкачи наводно немају времена за Либију. Помену само, онако, узгред. Сва пажња је на Јапану.

А Гадафи ради како треба. Одлучно, али без нервозе. Та шачица побуњеника око Бенгазија може слободно да се разиђе, да не чека коначни пораз. Јер нико јој неће притећи у помоћ.

И све се види, баш на том Гадафију - као на кристалној кугли - сав цинизам савременог света.

Амерички званичници изјављују да `Гадафи мора да оде`, `Гадафијева власт је изгубила легитимитет`, бла-бла, трућ-трућ.

Ко су они да дају сертификате о легитимитету?!

Опет, Арапска лига - из неких унутарарапских међусобица - такође мрзи Гадафија. Те и они пледирају за интервенцију. Мизерија. Арапи призивају америчко бомбардовање Либије?! Дабогда им се вратило.

У исто време, ти исти Арапи из Араб-лиге (на челу са Сауди-Арабијом) шаљу трупе у Бахреин, да угуше побуну против локалног краља?! А овамо траже `но-флајт-зону` у интересу либијских побуњеника?!

Чиста скизофренија.

Опет, Француска прекршила све норме нормалног понашања, те признала побуњеничку власт?! - каква глупост.

А нас овде убеђују да Европска Унија има некакву заједничку политику. Чак и секретара за ту њихову заједничку спољну политику.

Имају, да, то им служи за Индијанце. И Србе.

Онај бедни мађарски емигрант САР-ко-зи (нагласак на првом слогу, по мађарски, дакле: не сар-ко-ЗИ, како му тепају необавештени обожаваоци некад важне Државе Француске) цвили и моли Амере да избомбардују ту Либију, као ономад Србију. Ту је и канцерозни Вацлав Хавел, самртна постеља га не спречава да тражи да се `не чека с Гадафијем као што се чекало с Милошевићем...` - црк`о дабогда. Неће дуго - канцер је то, то носи. Надживеће њега Гадафи...

Најзад, приметимо (само да се зна да смо приметили!) да су српски режимски медији такође јако нервозни што Америка оклева с интервенцијом. Знају они како су се попели - те хоће да докажу да из сваке гужве Америка мора да изађе тријумфално, устоличујући проамереичке квислинге свуда на Планети. Мало морген овај пут...

Срећни Пуковник може слободно да настави. Пошто је сва прилика да ће ствари у Либији завршити као на Тјен Ан Мену. А не као пред Савезном Скупштином.

Велики Полицајац је - срећом по Пуковника - овом приликом везан за јаја. Разноразним стегама. Те ће морати да стење и да мирује.

Читава гужва у Арапском Свету завршиће се - надам се - као `дупло голо` по Америку. Проамерички режими - египатски пре свега - попадаће. А Пуковник Гадафи ће опстати.

Баш како је правда. А контра Америке. Оћу речи, контра Неправде...

Прецењена Америка, или: како мирише јасмин?

У Тунису је почело, а не зна се где ће стати. Нити - на шта ће изаћи.

Нико нема контролу над ситуацијом. Понајмање Америка.

Збуњени коментари неких уредника америчких медија, у стилу да би `ипак требало подржати демократизацију` - конкретно Туниса, а и читавог арапског света - показују да ни они, чувени амерички `слободни медији`, још немају инструкције - нису брифинговани! - у ком правцу да усмере своју безочну пропаганду.

С друге стране, баба Клинтонова промсрси нешто у стилу да и даље подржава Мубарака - коме иначе јасмин под прозором мирише - а у исто време се нада да ће се и захтеви демонстраната у некој мери уважити? Као да би то могло. Па они демонстрирају да га отерају, а не да га улепшају!

Најсмешнији су ипак разноразни верници америчке доминације, каквих је - изгледа - у понизној Србији понајвише. Њима је, веле, све јасно: то Америка (и Енглеска) и њена Ција (и Ми6) организују нешто, некакву контра-контра-револуцију, што ми обични смртници не можемо ни да докучимо, ни да схватимо, све док Они - Господари Света - не заврше посао. А можда ни тад. Нећемо схватити. Но ће морати ЦНН да нам објасни шта је било...

Такав ропски став, спрам Америке и њене неупитне моћи, олакшава посао припростим краварима (кау-бој-има) бар 50%. Јер, ето, Они све могу, само Они могу да наручују - изводе револуционарне радове са обавезним проамеричким смислом, као што беше онај срамни петооктобарски Велики Српски Јуриш У Издају.

Е па - ствари не стоје баш тако. Односно, стоје посве супротно. Америка нема појма шта се збива у Египту. Нити шта ће бити после. Да ли нека нова талибанија, или нешто слично, али свакако нешто ван контроле. Кад попадају амерички пиони диљем Северне Африке, а и шире.

Кажу, враћа се се хитно и онај Ел Барадеј, америчко-енглеска вашка египатског порекла, што је, као шеф наводно независне Агенције за атомску енергију из Беча мудро ћутао и значајно мрсомудио, а све у циљу да набеди Ирак да се нуклеарно наоружава... - те на основу таквих подметачина дивљи каубоји разорише Багдад, атомске бомбе не нађоше, али - ко те пита. Овај свет се и пре и после тога заснивао на лажи и цинизму. Упореди причу о ономе што је наводно умро па се наводно диг`о. И у тај идиотлук верују милиони, па што не би и у америчку пропаганду. Глупост нема границе, давно речено...

Дакле, збуњена Америка покушава да каналише протест, да убаци свог роба, Ел Барадеја, не би ли поновно зауларила Египат. Да ли ће успети? Нешто сумњам. Нек` се припази дотични Барадеј, знају Арапи какву је подлу улогу у уништавању Ирака одиграо.

Уосталом, живи били па видели. А јасмин, мирише ли - мирише...

Свети Сава није био просветитељ. Но је то био Доситеј.

Комплекс малог народа Срби испољавају на мнооого начина. Јeдан од тих начина је и `преоптерећење` оних ретких Срба од мало ширег значаја. Рецимо, Никола Тесла се обрће у гробу к`о вентилатор, јер га свака будала свако мало узима у уста. Али не онако како тај - иначе несрећни - човек заслужује. Но се уплету разни митомани, теоретичари завера и слични живописни ликови. Те приписују даровитом електро-проналазачу разноразна чудеса, наводна тајна оружја и томе слично.

И са Растком Немањићем је иста мука. Свака чука, сваки извор, свака вештина и свака - школа?! - дело је, је ли, над-човека Растка.

Прво и прво, Св. Сава нема ама баш никакве заслуге за српско школство. Односно, његов је значај занемарљив ван - Цркве. Зна се његово: осамосталио је СПЦ и постао њен први архиепископ. Уз жестоко противљење матичне - грчке цркве. Но српска је држава оног времена била довољно снажна да, што милом што силом (а подржано и сувим златом) ту стечену аутокефалност подржи и одржи.

Нешто друкчији развој догађаја уследио је кад је моћни Душан подигао СПЦ у ранг патријаршије. Грци су бацили анатему  и на Душана и на СПЦ. Анатема је тешком муком скинута, у време пред сам Косовски бој. Кажу да је Лазара скидање анатеме цариградског патријарха поприлично коштало. У чврстој валути.

Е сад - шта ће нама `Свети Сава школска слава` у наводно секуларној држави Србији?! Светковина очигледно верског садржаја, сасве размахнутим поповима који се трпају и где треба и где не треба. А некакво мизерно образложење - и немушто покриће за непотребну клерикализацију српског школства - налази се у наводној просветитељској улози првог архиепископа?!

Да се разумемо: нити је Сава оснивао школе, нити је на било који начин порадио на општем просвећењу свог народа. Он је искључиво делао у крилу Цркве, и његове су заслуге у превођењу са грчког и састављању по грчким узорима - искључиво црквених, верских текстова. И то је то.

А ако нам је до просветитељства - ено нам човека који јесте неоспорно био просветитељ, у правом смислу. Доситеј се звао, и сви знају за њега. Па изволите, школовани људи, пронађите пригодан датум из живота и деловања поменутог Обрадовића, те то прогласите за Дан српских школа или како већ.

Овако како иде - та непотребна клерикализација, то српско неподношљиво претеривање (одједном су - као - сви верници, а цркве зврје празне? - глупости, бре!) може само да доведе до врло ружних последица. Једна се већ догађа - верски лидери неправославних конфесија већ позивају своју паству да бојкотује `школску славу`. Оправдано, рекао бих.

А шта ће после бити? Па, ако ови који се већ изјашњавају против наметања Светог Саве свим ђацима у Србији - ако дакле буду мало радикалнији у својој побуни, очас-посла ће нека европска инстанца (од које се, и кад је најбезначајнија, нашим диктаторима тресу гаће) донети `неповољан закључак` о стању верских слобода у Земљи Без Граница. Те ћемо Светог Саву избацивати из наших школа под европским притиском. А европа нема алтернативу. Нема. Нема. Нема. Понављајте до хипнозе: нема...

Наравоучение: српски просветитељ се зове Доситеј Обрадовић. Е сад - Црква њега не воле (чисто сумњам, чисто сумњам...) Зато што се распопио. А и распопио се управо зато да би - био просветитељ. Код њега је то доследно.

Драги ђаци, срећан вам Дан српског школства (или: просвете, или: секуларизма, или:...), а тај датум ће вам тек одредити. Наћи ће се нешто из житија великог Доситеја...

`Деца његове девојке` и венчања у цркви: императив времена!

О темпора, о морес!

Ене гу вест, вриштећа, на насловници београдског тиска:

PRESS: Srpski državljanin na smrt pretukao sina svoje devojke

Зашто `београдски тисак`? Зато што се вика Press. Добро.

А шта саопштава новинар оваковом насловницом? Каже да је нека будала (време будала, види наслов блога, да се не заборавиш!) `претукао сина своје девојке`.

Е - свашта. Овамо - девојка, али - има сина. У даљем тексту се види да има и ћерку. Али опет - девојка. Чудо невиђено.

Да није безгрешно зачеће, Бог-те, изгледа да нам је ова изненадна клерикализација - после педесет година мрске комунистичке власти, а познато је да су мрски комунисти свако безгрешно зачеће третирали као обичну превару - изгледа, кажем, да је неко прогласио рехабилитацију безгрешног зачећа, те данас већина `девојака`, нарочито оних које се мувају с `контроверзним бизнисменима` - имају децу.

Јес, добро сте чули. Девојке имају синове и кћери. Богородица више није никакав изнимак. Ако вам мањка доказ за овако екстремну тврдњу, наћи ћете га, очас посла, у београдском тиску...

Али - чудо једно како управо такве девојке, благо `оптерећене` децом, просто обожавају венчање у цркви! То је сан скоро сваке такве `девојке` и њеног, обично постаријег `дечка` (а `дечко` је најчешће уредно разведен, сас децу или без - неважно).

Прочитајте, онако - овлаш, идиотске срцепаратељне извештаје са црквених венчања богатих и славних. Тешко да ћете наћи чист случај: момак (дакле, не распуштеник) и девојка (а не распуштеница или удовица) венчавају се у цркви. Но је обавезно бар једно од то двоје - мал`ко, да извинете, фалично. Ил` је девојка сас децу, или момак има два брака иза себе.

Али воле венчање у цркви - па то ти је!

Много интересантно време, жи` ми ти.