Остаће мистерија како се то збило.
И како је уопште почело?
Одједном, испада да нико није имао бабу. Сви су имали баку?!
Присећам се како је почело. Из неког разлога београдским шмизлама је постало блам да признају да су имале некакву тамо бабу. Класичну, ординарну српску бабу. Без које би детињство било много сиромашније, безвезније, ружније. Ја сам, рецимо, као сваки нормалан тип свог времена (и простора - као сељак по рођењу и опредељењу) имао чак две бабе. Више нисам ни могао. А ни мање. Него две. Бабе. Нормално.
Али - то сам ја, обичан сељак. Ови градски (прво шмизле београдске, па за њима и остали урбани) - нико нема бабу, Бог-те! Него искључиво баку.
Али је интересантно да `ликови` (позајмица од сина-ми) и даље имају деде. Из неког исто тако необјашњивог разлога. Као што је необјашњиво зашто су бабе непожељне, те одбачене - остаће необјашњиво зашто су деде О.К.
Дакле, неким чудом деде су О.К. Па - консеквентно - имамо баке и деде?!
Па не иде, драга дечиња... Бабе иду барабар сас деде, а баке - са деке. Даклем, ако ти је баш толики блам што имаш - или си имао-ла (непотребно прецртати) бабу, онда мораш да откачиш и деду. А не овако. Сироте бабе, баш су дискриминисане. Срећом нису ни чуле за ту грозну реч. Али јесу. Дискриминисане, на ужасан и нељудски начин.
Да не разглабамо. Приметили сте и сами? Знам да јесте. Или и ви упражњавате новоговор: моја бака...
Зато: ургирам да се под хитно рехабилитују бабе!
Бабе нису ништа криве!
За рехабилитацију старих добрих српских баба! А против идиотлука. Велеградских шмизли и феминизираних (алтернативних?) мушкараца.
Практична поука: ко год вам каже да је имао баку - сврстајте га у гејеве. Те му опростите, таква су времена.
Ако ли је па женско - немојте јој опростити...
Нема коментара:
Постави коментар